Prije par godina moja prijateljica se udala za nekog, malo je reći, smiješnog dečka.
Uvijek je bio nebitan, nizak, mali, mršav, ružan… Čestitala sam joj i poželjela sve najbolje, al sam u sebi razmišljala kako je totalno uništila život pored njega.
Bio je poljoprivrednik i seoski stočar. Nakon godinu dana, ona se porodila, rodila mu je kćerku. Nakon porođaja izgubila je par prednjih zuba, i imala nekih 15 kilograna viška.
Ja sam se u međuvremenu udala za lijepog, zgodnog, jako privlačnog dečka. Rodila mu dijete I dobila nekih 7 kilograma viška. Nju je njen muž tretirao kao…
Prije par godina moja prijateljica se udala za nekog, malo je reći, smiješnog dečka.
Uvijek je bio nebitan, nizak, mali, mršav, ružan… Čestitala sam joj i poželjela sve najbolje, al sam u sebi razmišljala kako je totalno uništila život pored njega.
Bio je poljoprivrednik i seoski stočar. Nakon godinu dana, ona se porodila, rodila mu je kćerku. Nakon porođaja izgubila je par prednjih zuba, i imala nekih 15 kilograna viška.
Ja sam se u međuvremenu udala za lijepog, zgodnog, jako privlačnog dečka. Rodila mu dijete I dobila nekih 7 kilograma viška. Nju je njen muž tretirao kao kraljicu, njihova ljubav se iz daleka vidjela.
Dok je mene moj izbegavao na široko, i rekao mi da sam debela. Čini mi se da sam ja svoj život uništila a ne ona. Sad joj zavidim.”
Poštar donio poštu Muji na selo i na kapiji ga dočega Fata…
– Gdje vam je muž Mujo??? – upita poštar…
li sa kravama… -reče Fata.
-A kako ću ga prepoznati??? -ponovo upita poštar, a Fata mu odgovori:
– ON JE JEDINI ČIJI SE ROGOVI NE VIDE…